23. marta 1999. godine, 19 zemalja clanica NATO odobrile su vazdusne napade protiv Jugoslavije i operacija Udruzene snage pocela je sledeceg dana. To je po drugi put da NATO, za vreme svog pedesetegodisnjeg postojanja, napada jednu zemlju. Ovaj izvestaj ispituje neke od efekata na zivotnu sredinu usled bombardovanja 1999. u ratu NATO-Jugoslavija, pretezno razmatrajuci dva slucaja. U nekoliko slucajeva za vreme sukoba vitalni delovi industrijske infrastrukture Jugoslavije bili su namerno ciljani i bombardovani od strane NATO snaga. To je imalo dvostruki efekat na civilno stanovnistvo. Kao prvo, vitalna postrojenja su onesposobljena i, kao drugo, trajno zagadjenje stvoreno unistenjem ovih postrojenja moze uticati na veliki broj civila na sirokom podrucju u narednim godinama. Da bi se razmotrio tip i domet stete u zivotnoj sredini izazvane preciznim bombardovanjem preispitana su dva specificna slucaja NATO bombardovanja: industrijsko postrojenje u Pancevu i fabriku Zastava u Kragujevcu. Ovo su dve od cetiri lokacije koje je UNEP odredio za "vruce tacke" prouzrokovane bombardovanjem. Izabrali smo ove slucajeve medju onim gde je precizno bombardovanje sprovedeno prema nekom od sledecih kriterijuma:

• specificna geografski precizna meta je izabrana mnogo pre samog bombardovanja;
• bombardovanje je uspesno unistilo metu koja je u pitanju, sa malo direktne stete nanete postrojenjima koja nisu bila nameravana da budu unistena;
• direktne zrtve medju NATO snagama, kao rezultat bombardovanja, ili su bile male ili nisu postojale.

Nadamo se da ce ova studija biti od pomoci buducim naporima da se procene efekti rata na zivotnu sredinu. Nasa studija je bila, do izvesne mere, olaksana time sto je Radna Grupa za Balkan, pod nadleznoscu Programa za zastitu zivotne sredine Ujedinjenih Nacija, (UNEP/BTF), prethodno proucavala obe lokacije koje smo i mi izabrali. Ali i pored toga mi smo se suocavali sa ozbiljnim ogranicavanjima u nasem istrazivanju. Podaci koji su neophodni za temeljnu analizu nisu nam bili na raspolaganju ili zato sto nisu postojali ili zato sto nisu bili dati na uvid javnosti.

U Pancevu, bombardovanje je dovelo do ispustanja velikih kolicina 1,2 dihloretana i zive, zagadjenjem stvorenog vatrama koje su prouzrokovane bombama, i ostalim zagadjenjima zivotne sredine. U Kragujevcu zabrinjavaju prosuti poli-hlorovani bifenili (PHB) koji su iscureli u okolinu usled bombardovanja trafo stanica. Steta naneta zivotnoj sredini a prouzrokovana bombardovanjem tih postrojenja je opisana, u detalje, u ovom izvestaju.

Dodatno, ovaj izvestaj preispituje strategiju bombardovanja industrijskih postrojenja u odnosu na uobicajeni medjunarodni humanitarni zakon. Medju naucnicima i javnim radnicima u svetu postoji mnogo nesuglasica po pitanju da li su i NATO akcija u celini, i pojedina bombardovanja analizirana u ovom izvestaju, bili u skladu sa medjunarodnim zakonom. Postoji dovoljno dokaza koji nagovestavaju mogucnost da je NATO prekrsio Cetvrtu Zenevsku Konvenciju kao i njen Prvi Dodatni Protokol.

Usled nedostataka podataka o stepenu zagadjenja pre sukoba, nije bilo moguce uspostaviti pocetne baze podataka. Zato je nemoguce utvrditi tacno koliko je zagadjenje prouzrokovano NATO bombardovanjem i kakvi se nepovoljni efekti po zdravlje stanovnistva mogu ocekivati. Da bi se to odredilo, kompletni statisticki podaci o zivotnoj sredini i zdravlju stanovnistva moraju se staviti na uvid javnosti da bi se omogucilo uporedjivanje uslova od pre i posle rata.

2. NATO bombardovanje jeste izazvalo oslobadjanje znacajne kolicine toksicnih supstanci i pogorsalo postojecu situaciju, koji po svemu sudeci ni ranije nije bila idealna.

Bombardovanje Panceva prouzrokovalo je ispustanje 1,2-dihloretana i zive, supstanci koje prouzrokuju moguce dugotrajne pretnje lokalnom stanovnistvu i lokalnoj zivotnoj sredini. Ovi primeri jasno pokazuju nenameravane efekte koji mogu biti posledica bombardovanja hemijskih postrojenja, cak i kad su koriscena prezicna oruzja.

Posto je vreme proslo i agresivno ciscenje je zakasnelo, problemi oporavka zivotne sredine su postali vrlo kompleksni usled sirenja zagadjivaca. UNEP priznaje da je bolje sprovesti ciscenje pre nego kasnije i izjavljuje: " Troskovi povezani sa ciscenjem zivotne sredine i njenog oporavka vremenom se povecavaju usled povecane inflitracije ili sirenja hemijskih zagadjivaca".

Civili su mogli biti podlozeni ovim zagadjivacima na nekoliko nacina koji ukljucuju inhalaciju, upotrebu zagadjenih prizemnih voda i ishranu zagadjenom ribom. Iako u nekim slucajevima izlaganje otrovima nije bilo neposredno, postoji sasvim siguran rizik po zdravlje stanovnistva.

Podaci sa terena ili nisu dati na uvid ili ne postoje. Nemoguce je sa sigurnoscu utvditi koji su glavni rizici i koliko njih postoji. Najsveziji podaci koji su korisceni za ovaj izvestaj danas su stari gotovo dve godine. Zbog toga, sadasnji rizik po zdravlje stanovistva i zivotnu sredinu moze samo priblizno biti procenjen.

Programi merenja na terenu svakako bi pomogli da se popune mnoge praznine opisane u ovom izvestaju. Medjutim, dijagnoza nije isto sto i lecenje. Hitni potezi moraju biti preduzeti da bi se osiguralo da se situacija ne pogorsa.

Brojni aspekti medjunarodnih ljudskih zakona, posebno 1977 Prvi Dodatni protokol Zenevske konvencije, zabranjuju bombardovanje civilnih postrojenja. Definitivan zakljucak ne moze biti donesen kada je rec o legitimitetu ciljanja nekih postrojenja u Pancevu i Kragujevcu zato sto je vlada Sjedinjenih Drzava odbila da obelodani svoje kriterijume za izbor ciljeva ili zeljene vojne efekte koji su bili postignuti bombardovanjem ovih postrojenja.

Istragu je potrebno hitno sprovesti ne samo zbog dogadjaja opisanih u ovom izvestaju, vec i zbog toga sto se precizno bombardovanje postalo glavna komponenta vojne strategije usvojene od clanova NATO saveza. Isto tako moze biti usvojena od drugih zemalja u buducnosti.

Dok je ovaj izvestaj pisan, prosle su tri godine od bombardovanja. Cini se da su samo u poslednjim mesecima zapoceti iskreni pokusaji popravke veceg zamaha. Glavni razlog za ovo jeste nedostatak fondova koji su rezervisani eksluzivno za troskove ciscenja. UNEP ili neko drugo medjunarodno telo bi trebalo da razvije sistem po kom bi fondovi bili odobreni odmah u slucaju ozbiljnih problema u zivotnoj sredini. Cak i da politicki rezim zemlje nije pozeljan, njeno stanovnistvo ne bi trebalo da trpi dugorocne posledice u svojoj zivotnoj sredini.

Temeljno preispitivanje zakonitosti bombardovanja kao sto su ona u Pancevu I Kragujevcu ne mogu se ostvariti bez pune predaje informacije vojski koje su sprovodile te sukobe, ukljucujuci informacije koje se ticu opravdanja za izbor tih meta. Takva predaja bi omogucila poverenje izmedju javnosti I vojske dozvoljavajuci vojsci da dokaze da su ti napadi bili potrebni da bi se ostvarili konkretni vojni ciljevi.

Sjedinjene Drzave bi trebalo da ratifikuju Prvi Dodatni protokol Zenevskoj konvenciji koji govori o zastiti zrtava medjunarodnih oruzanih sukoba I pridruzi se Medjunarodnom krivicnom zakonu koji ima jurisdikciju da krivicno goni krsioce ovih protekcija. U najmanju ruku, Sjedinjene Drzave bi trebalo da shvate da zabrane onih metoda rata koje imaju za cilj ili mogu da se izazovu ozbiljnu stetu u zivotnoj sredini, izazovu dugorocne posledice po zdravlje su postale obicajno pravo. Buduca bombardovanja civilnih postrojenja koja mogu da oslobode opasne supstance ili izazovu dugotrajnu stetu po zivotnu sredinu I zdravlje stanovnistva ce otvoriti ista pitanja zakonitosti kao ova bombardovanja Panceva I Kragujevca. Dok Sjedinjene Drzave ne prihvate medjunarodne legalne okvire o zastiti zrtava medjunarodnih oruzanih sukoba kao ogranicenje, ne bi trebalo da razmatraju bombardovanje takvih postrojenja. Ova preporuka vazi za sve zemlje koje su van postojeceg zakonskih regulativa.

Trenutno postoji mnogo neizvesnosti, recimo sto se tice nivoa zagadjenja ( na primer, zagadjenje vodnih kanala oko Kragujevca PHB-om). Trebalo bi uspostaviti programe za uzimanje i analizu podataka da bi se stanovnistvo zastitilo od nepredvidjenih opasnosti.

Dalje, ti posmatracki programi bi prezicnim merenjem rezultata ciscenja takodje doprineli temeljitosti cele operacije.

Javnost, bilo da su to ljudi koji zive u Jugoslaviji ili druge zainteresovane strane, trebalo bi da imaju veci pristup informacijama kada je rec o statusu aktivnosti ciscenja i lokalne zivotne sredine. Takva otvorenost bi stvorila poverenje medju institucijama koje sprovode ciscenje i onih koje zele da zastite. UNEP naglasava vaznost otvorenosti kao jednu od lekcija koje su naucene tokom prve godine operacija u Jugoslaviji. UNEP izjavljuje: " Vlasnistvo, raspolozivost i difuzija podataka tokom ciscenja moraju biti jasno definisani izmedju svih relevantnih strana koje imaju udela, ukljucujuci industrijske partnere, radnike, opstine, strucnjake u podrucju ekologije itd. Ovo ce osigurati efikasno sprovodjenje akcija ciscenja, jer ce mere za oporavak sredine biti sprovedene sa svim raspolozivim podacima.

Kopije izvestaja "Prezicno bombardovanja, siroko rasprostranjena steta" mogu se dobiti po zahtevu.